<mods:mods version="3.3" xsi:schemaLocation="http://www.loc.gov/mods/v3 http://www.loc.gov/standards/mods/v3/mods-3-3.xsd" xmlns:mods="http://www.loc.gov/mods/v3" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"><mods:titleInfo><mods:title>БАДИИЙ МАҲОРАТ ЖОЗИБАСИГА ДОИР</mods:title></mods:titleInfo><mods:name type="personal"><mods:namePart type="given">Қурдош</mods:namePart><mods:namePart type="family">Қаҳрамонов</mods:namePart><mods:role><mods:roleTerm type="text">author</mods:roleTerm></mods:role></mods:name><mods:abstract>Истиқлол даврига келиб&amp;nbsp; ўзбек адабиётшунослиги ва танқидчилиги ҳар томонлама такомиллашди. Бу даврда адабиётшунослик шўро даврига хос бўлган бирхилликдан, ҳоким мафкура ғояларига қарамликдан қутилиб, бадиий асарни баҳолашда ҳурфикрликка юз бурди. Адабий жараён тенденцияларига, бадиий асарга турли ракурслардан ёндашила бошланди. Таҳлилларда ижодкор шахсига, ижод психологиясига эътибор кучайди. Буни жадид адабиёти намояндалари ижодига оид, шўро даври ёхуд мустақиллик даври адабиётига оид тадқиқотларда ҳам кўришимиз мумкин.</mods:abstract><mods:originInfo><mods:dateIssued encoding="iso8601">2024-07-17</mods:dateIssued></mods:originInfo><mods:originInfo><mods:publisher>Hamkor konferensiyalar</mods:publisher></mods:originInfo><mods:genre>Article</mods:genre></mods:mods>