<mods:mods version="3.3" xsi:schemaLocation="http://www.loc.gov/mods/v3 http://www.loc.gov/standards/mods/v3/mods-3-3.xsd" xmlns:mods="http://www.loc.gov/mods/v3" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"><mods:titleInfo><mods:title>ЭКСТРАЛИНГВИСТИК ОМИЛЛАР ЎЗБЕК ТИЛИ СОДДА  ГАПЛАРИ СТРУКТУРАСИДАГИ ЯНГИЛАНИШЛАР ГАРОВИ</mods:title></mods:titleInfo><mods:name type="personal"><mods:namePart type="given">Lobar</mods:namePart><mods:namePart type="family">Allambergenova</mods:namePart><mods:role><mods:roleTerm type="text">author</mods:roleTerm></mods:role></mods:name><mods:abstract>Маълумки, XX аср ўзбек тили тараққиётида, унинг тарихий қисматида буюк ўзгаришлар, янгиланишлар вужудга келтирган давр сифатида ўзининг сезиларли изларини қолдирган. Бир томондан, ўзбек тилида илгари бу даражада мавжуд бўлмаган оммавий ахборот воситаларннинг, матбуот нашрларининг илмий-техник, маориф, фан тармоқлари шаклларининг пайдо бўлиши ва иккинчидан, мазкур соҳаларга оид илмий-техник, лингвистик атамаларнинг юзага келиши, учинчидан, рус тили ва у орқали бошқа қардош ва қардош бўлмаган тиллар тузилишига хос бўлган воситаларнинг ўзбек тилига таъсир қилиши натижасида унда янги структурал янгиланишлар ҳосил қилдики, булар бевосита тил тараққиётига экстралингвистик омиллар таъсирида юзага келган янгиланишлар сифатида таркиб топди.</mods:abstract><mods:originInfo><mods:dateIssued encoding="iso8601">2024-06-29</mods:dateIssued></mods:originInfo><mods:originInfo><mods:publisher>“CENTER FOR ADVANCED STUDIES” LLC</mods:publisher></mods:originInfo><mods:genre>Article</mods:genre></mods:mods>